Vi ste naš spas i svetlost u tami!

Prilikom posete reportera "Vesti" 38-godišnjem Dejanu Miloševiću iz Vranja, ratniku obolelom od vijetnamskog sindroma i dijabetesa, kako bismo mu uručili donaciju od 150 dolara anonimnog donatora iz Sidneja, saznali smo da je ovom nesrećnom čoveku na kućnu adresu stigao još jedan prilog.

Da nije vas, ne bi bilo ni nas: Dejan Milošević sa majkom Vesnom

U pitanju je 100 evra od dobročiniteljke Gvozdene Ekvilo iz Ciriha. Ova pomoć Dejanu i njegovoj bolesnoj majci i više je nego dobrodošla budući da u poslednje vreme nemaju nikakvih primanja, zbog čega žive samo od samilosti naših plemenitih čitalaca, koji im, istina, godinama zdušno pomažu.

- Hvala im do neba! Oni su naš spas! Naša svetlost u tmini, koja nikako da se otrgne od nas. Mnoge su nas nevolje snašle, a mi smo ih preživeli samo zahvaljujući ovako dobrim ljudima... - dočekala nas je rečima majka Vesna dodavši:

- Dejan nastavlja da dva puta dnevno prima insulin. Bio je na kontroli stopala i prognoze su ohrabrujuće. Rana zarasta brže nego što se očekivalo.

Ova hrabra majka ne radi još od sredine januara, pošto radnici Jumka štrajkuju. Posla nema, a na fabriku je stavljen katanac.

- Protesti zaposlenih u Jumku bili su žestoki. Blokiran je i autoput, a sada se vode pregovori u Beogradu sa Ministarstvom privrede. Za mene je to veoma važno, jer su glavni zahtevi obespravljenih radnika povezivanje radnog staža i davanje socijalnog programa. Kada mi povežu staž, nedostajaće mi godinu dana do penzije, a ispunjavam i uslove za socijalni program koji su predložili. To bi za mene i Dejana bila jedna vrsta spasa. Radim kao kuvarica po smenama, ali posla nema, pa sedim kod kuće. I da ima, više ne mogu da radim, jer otežano hodam. Mislila sam da je kičma u pitanju, ali nakon detaljnog pregleda, utvrđeno je da imam teško oštećenje levog kuka i da moram što pre da ga hirurškim putem zamenim veštačkim - jada se Vesna.

Njen sin Dejan, takođe, sedi kod kuće i čita knjige. Zima je blaga, pa drva imaju dovoljno. Raduje ih to. Lože šporet, na njemu kuvaju. Stanuju u zgradi bez struje i vode već godinama, pa su se privikli. Jedino Vesna muku muči dok donosi vodu i drva, ali, kako kaže, mora, bar još neko vreme, dok Dejan u potpunosti ne ozdravi.