Dodatni porez na kič i šund u umetnosti
Od kada se u javnosti pojavila ideja da se šund i kič u umetnosti i medijima dodatno oporezuju, traju rasprave o tome da li bi takva ideja značila cenzuru, ali i ko bi bio dovoljno stručan da proceni koje je delo "nekultura", ili šund. Dodatnog oporezivanja šunda setili su se i u Hrvatskoj. Ni kod nas ova ideja nije nova, ali, kažu stručnjaci, do sada nije dala rezultate.
Postoji li vaga koja može da izmeri da li je neka knjiga ili muzika šund? U vezi sa tim pitanjem razvila se polemika posle inicijative da se kič i šund u umetnosti oporezuju.
Ivan Jevtić, akademik i kompozitor kaže da to nije teško.
"Nađite nekolicinu ljudi koji su profesionalci u svojim domenima i u filmu, i u muzici, i u slikarstvu, stavite ih za sto, pokažite im, predstavite im te koji bi eventualno trebalo oporezovati, i normalno, to će se vrlo lako rešiti", smatra Jevtić.
Čak i kada pesme koje bi neko procenjivao sluša nekoliko desetina hiljada ljudi. Protivnici uvođenja poreza smatraju da svakom čoveku ponaosob treba ostaviti da procenjuje da li je nešto kič. Međutim, pevačica Merima Njegomir kaže da su licemerni odgovori onih koji kažu da nijedna komisija nije u stanju da odredi šta je to kič.
"Ako smo u stanju da kažemo šta je dobro i ako smo u stanju da napravimo neke komisije koje će dati najbolju nagradu za određeno delo ili određenu pesmu, onda može da ta ista komisija bude koja će reći šta je to što je suprotno od toga što je najbolje", kaže Merima Njegomir, odgovornik urednik u Muzičkoj produkciji RTS-a.
Kao primer navodi iskustvo iz prošlih vremena. Merima Njegomir kaže da mlađe generacije to ne znaju, ali su ploče oporezovane kao šund.
"Postojala je komisija u Radio Beogradu, koja je bila sastavljena od kompetentnih ljudi, koji su rekli ovo može da ide na trajne snimke Radio Beograda, odnosno arhivu, a ovo ostalo je šund, i to ostalo je bilo naplaćivano", kaže Merima Njegomir.
I televizija bi imala sadržaje za oporezivanje, smatra akademik Ivan Jevtić koji je nedavno pozvao SANU i Vladu da osude rijaliti programe. Pojedini stručnjaci smatraju da bi rijaliti programi mogli da budu oporezovani po višoj stopi PDV-a.
"Nije teško izračunati koliko je jedna komercijalna televizija zaradila na rijaliti programu, i onda jednostavno oporezovati, uzeti deo tog ekstra profita, koliko su dobili od sponzora, koliko su dobili na račun reklama i gledanosti", smatra Branislava Džunov, televizijska kritičarka.
Oni koji se najčešće osete prozvanima kad se pomene kič, kažu da je najbolja odbrana njihovog stvaralaštva broj ljudi koji ih prate. Zagovornici ove vrste poreza poručuju da kantar za kulturu postoji i da je ovo prilika da se u toj oblasti popnemo bar za jednu stepenicu.
