Mladi u Japanu teško do posla
Hiroki ima samo 23 godine i diplomu koledža za koju je verovao da će mu otvoriti put na tržištu rada, ali posao nije našao u više od 40 firmi kod kojih je za mesec dana tražio zaposlenje.
Takvu sudbinu deli velik broj mladi Japanaca, školovanih i stručnih, spremnih za radne izazove. Međutim, svi su izgledi da će oni u Japanu biti "druga izgubjena generacija", kao što su bili mladi u periodu 1994-2000. koji u Japanu nazivaju "ledeno doba". Tada je počela da opada potražnja za mladim kadrovima, a tržište rada je sve manje imalo da ponudi u inače industrijski razvijenoj i kompjuterizovanoj privredi.
Sada je situacija čak teža, zemlju je zahvatila svetska ekonomska kriza i recesija najgora od Drugog svjetskog rata. Lane je japanski izvoz bio preko 40 odsto manji nego prethodne godine, a na to je najviše uticao pad trgovinske razmene sa SAD i Kinom.
Opet je japanska omladina u klopci između nepostojanja novih radnih mesta i nesigurnog, privremenog zapošljavanja pod veoma neodgovarajućim uslovima. "Nema nikakve sigurnosti", požalio se Hiroki, koji je kao student radio mnoge privremene poslove i četo ostao neisplaćen.
Vlada premijera Jukija Hatojame je nedavno odlučila da se limitira broj radnih mesta privremenog karaktera, zakon o tome treba da stupi za tri godine, ali stručnjaci već sada smatraju da će to samo pogoršati problem nezaposlenosti mladih.
Japan ''najstarija'' država na planeti
Mnogi školovani Japanci traže posao u drugim zemljama čime se smanjuje ljudski potencijal zemlje u kojoj je stanovništvo sve starije. |
Ono što treba uraditi jeste da se zaštite i obezbede stalna radna mesta, omogući lakši prelazak na druge poslove, unapredi penzioni sistem i pokuša prevazilaženje sada jasno postojećeg razgraničenja između stalnih i privremenih i legalnih i nelegalnih poslova, ocenio je Ričard Džeram, glavni ekonomista jedne strane kompanije u Japanu.
On smatra da aktuelna vlada levog centra u Japanu teško da će uspeti da preduzme "neophodne, ali nepopularne mere".
Japan je posle Drugog svetskog rata doživeo ekonomski uspon i mnoga radna mesta su bila popunjena ljudima koji su čitav radni vek provodili na jednom mestu. Takav trend je prekinut u vreme ekonomske stagnacije i recesije. Ipak, jedna-trećina sada zaposlenih su upravo ljudi sa dugim stažom na istom radnom mestu i shodno tome, određenim beneficijama i većim zaradama.
"Ako bi u danasnje vreme nastavili politiku bezbednih i većih zarada starijih radnika, to bi bilo kao žrtvovanje mogućnosti mladih da se uopšte zaposle", izjavio je Naohiro Jaširo, profesor ekonomije na međunarodnom univerzitetu ICU u Tokiju.
On se zalaže za "fleksibilnije tržište rada" i za "jednaku zaradu za jednak posao", bez ograničavanja šansi mladima i uskraćivanja prava starijima, prenele su agencije.
"Mladim diplomcima u Japanu nude se samo privremena i neregularna radna mesta, sa niskim zaradama i bez beneficija koje imaju stalnozaposleni, zato im treba pomoći da pre diplomiranja nađu stabilan posao", ocena je Masajoa Murajame iz gradske uprave Tokija.
A stabilnih i trajnih poslova je sve manje, tvrdi Hiroki s početka priče, koji je naveo da mu je u bar 10 od 40 firmi koje je obišao tražeći posao rečeno da primaju samo privremene najamnike. Analitičari prilika u Japanu upozoravaju da zemlja sebe dovodi u rizik posebne vrste time što ne vodi računa o otvaranju novih radnih mesta za mlade.
