U ratu zbog mirotvorke
Majku Terezu, jednu od najpoznatijih katoličkih misionarki i dobrotvorki sveta, papa Franja je nedavno proglasio sveticom. Ova kanonizacija je, međutim, nanovo razbuktala sukobe na Balkanu oko njenog porekla. Iako je "anđeo siromašnih", kako su je nazivali, svoju kuću i za život i za večnost našla u Indiji, svojataju je najviše Albanija, Makedonija i Kosovo. Ova tema je nedavno aktuelizovana u dobrom delu švajcarskih medija.
Kako piše "Tages ajncajger", Albanci, Makedonci i Kosovari već čitav niz godina bore se za titulu "domovine Majke Tereze". Albanija je čak godinama, uzaludno, pregovarala s Indijom, da se prenesu posmrtni ostaci misionarke za njen 100. rođendan 2010. iz Kalkute u Tiranu. Makedonija, pak, zasniva svoje argumente na tome da je Majka Tereza rođena 1910. godine u Skoplju. U to vreme grad se još zvao Uskup i važio je za multikulturalni grad u Osmanskom carstvu.
Kosovski zvaničnici tvrde da je Terezina majka potiče iz Đakovice, i da se kasnije preselila u današnju Albaniju. Majka i starija sestra čuvene misionarke su sahranjene na groblju u glavnom gradu Albanije Tirani. Međutim, ona je mogla da poseti njihove grobove tek 1989, nakon pada albanskog komunističkog režima. Po Majci Terezi se zovu aerodrom i ulica u centru grada. Prethodno je dobila i bronzanu statuu.
Od iskušenice do svetice
Majka Tereza rođena je 1910. kao Agnesa Gondža Bojadži u Skoplju. Sa 18 godina ušla je u jezuitski red časnih sestara loretinki kod Dablina u Irskoj, gde je završila misionarsku obuku. Počela je kao iskušenica u Darjelingu u Indiji, a ime je uzela u znak sećanja na Svetu Terezu, zaštitnicu misionara. Osnovala je red Misionarke milosrđa i otvorila prvi Dom čistog srca za umiruće, a potom i druge ustanove za zbrinjavanje bolesnih, siročadi i beskućnika. Za dobrotvorni rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Umrla je 1997. u Kalkuti, a 2003. proglašena je blaženom.
U Skoplju je posle njene smrti otvorena spomen-kuća koja sadrži njena dokumenta i fotografije, ali prava rodna kuća Majke Tereze više ne postoji.
U Prištini je dobila šetalište sa bronzanom statuom. Za njen 100. rođendan izgrađena je velika katolička crkva u ovom pretežno muslimanskom gradu, koja je prevelika za kosovske prilike.
Danas, slovenski dominantna Makedonija negira da je Terezin otac zaista bio Albanac već je, tvrde pojedini tamošnji istraživači, pripadao jednom malom hrišćanskom narodu po imenu Cincari, koji su svoje postojbine u jugoistočnoj Albaniji - Moskopolja, proterani u 18. i 19. veku. A dobrotvorka Majka Tereza je za života govorila: "Po krvi sam Albanka, po državljanstvu Indijka, po veri katolkinja, ali pripadam celom svetu"
