Šalju rođake u ludnicu zbog stana
U Srbiji nema sistemske torture, već samo pojedinačnih slučajeva zlostavljanja, rekao je za “Večernje novosti“ zamenik zaštitnika građana Miloš Janković. Neki od tih slučajeva podrazumevaju situacije da pojedine osobe završe u bolnici uz dozvolu staratelja, koji posle “brinu“ o njihovoj imovini.
U toku ove godine ombudsman je utvrdio da je bilo nanošenja telesnih povreda u policijskoj stanici u Smederevu, a ispituje se još nekoliko slučajeva nasilja u policiji i zatvorima.
Vezani, a došli “dobrovoljno“
Posebna pažnja tokom 2011. posvećena je licima smeštenim u psihijatrijskim bolnicama i socijalnim ustanovama zatvorenog tipa. Janković ističe da su u psihijatrijskim bolnicama, prilikom obilazaka, nailazili na vezane ljude za koje im je rečeno da su tu - dobrovoljno.
- Lica lišena poslovne sposobnosti neretko bivaju lišena i slobode i smeštena u psihijatrijske bolnice na dug rok. To se dešava na zahtev njihovih staratelja, obično rodbine, dok ovi ostaju da slobodno raspolažu njihovom imovinom. Po izjavama uprava ovih ustanova, velikom broju lica tu nije mesto. Samo u Zavodu za smeštaj odraslih lica “Male pčelice“ kod Kragujevca smešteno je više od 50 osoba osposobljenih za život u zajednici pod određenim nadzorom.
Problem je, međutim, što centri za socijalni rad nisu zainteresovani da preuzmu odgovornost i organizuju njihovo uključivanje u svakodnevni život, ističe zamenik ombudsmana.
- Za razliku od lica osumnjičenih da su počinili krivično delo, koji pred sudiju izlaze posle maksimalno 48 sati policijskog pritvora, osobe smeštene u psihijatrijsku bolnicu ne izađu pred sud nikada, a odluka o njihovoj budućnosti donosi se tek kroz 33 dana - kaže Janković. Zato će ombudmsan podneti zahtev za izmene Zakona o vanpraničnom postupku.
Preporuke policijskim stanicama
Zaštitnik građana, koji obavlja i poslove Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, u toku ove godine dao je preporuku jednoj policijskoj stanici - Čukarica, da ne koristi svoje prostorije za policijsko zadržavanje (policijski pritvor). Ubrzo je i evropski Komitet za prevenciju torture dao takvu preporuku policijskoj stanici u Zemunu.
Generalni problem većine policijskih stanica je što su prostorije za zadržavanje manje od obaveznih četiri kvadrata, nemaju prirodnu svetlost, ni adekvatno veštačko osvetljenje, nemaju tekuću vodu i toalet, a često ni grejanje. Neretko nemaju ni ležaj, ćebe, alarme za pozivanje straže, a ćelije nisu pokrivene video nadzorom. Zato je i bilo slučajeva samoubistava.
- Tamo gde stanice nemaju prostorije za zadržavanje, koriste se pritvorske jedinice. To je poseban problem zbog prenaseljenosti pritvora i zatvora. Zato mnogi pritvorenici ne spavaju na krevetima, već na dušecima, na podu - kaže Janković. Posle preporuka, Uprava za izvršenje zavodskih sankcija nabavila je krevete za sve pritvorenike i osuđenike.
