Šešelj protiv Haga i Vučelića
Da li će lider radikala Vojislav Šešelj, koji je pored presude Haškog tribunala na deset godina zatvora, zbog vremena provedenog u pritvoru i zvanično slobodan čovek, ostati i poslanik, medijska je enigma, nametnuta srpskoj javnosti.
Šešelj uz najavu žalbe Haškom tribunalu na presudu i zahteva za odštetu od 14 miliona evra, ne krije bes zbog tumačenja medija da je moguće da više ne bude parlamentarac.
Naime, član 88 Zakona o izboru narodnih poslanika predviđa da narodnom predstavniku prestaje mandat pre roka ako je u konačnoj presudi osuđen bezuslovno na minimum pola godine zatvora. Međutim, Republička izborna komisija je 2003. donela odluku prema kojoj optuženi u Hagu mogu da budu birani za poslanike, jer i za njih postoji pretpostavka nevinosti, a mandat im automatski prestaje ako budu osuđeni na pola godine zatvora. Šešelj nije krio gnev zbog bavljenja njegovim poslaničkim mestom, a kako su priču pokrenule "Večernje novosti", uzvratio je teškim optužbama na račun glavnog urednika lista Milorada Vučelića, indirektno ga povezujući sa ubistvom vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije, 1999. godine.
- Euforične zbog moje haške osude, "Novosti" mi osporavaju poslanički mandat. Nikakav mi poslanički mandat nije potreban da bih nastavio da razotkrivam pozadinu Ćuruvijinog ubistva. Već sam ustanovio da je naručilac bio Zoran Đinđić, a jedan od egzekutora tadašnji Vučelićev telohranitelj - naveo je Šešelj na Tviteru.
Za i protiv
Povodom Šešeljevog poslaničkog mandata i u stručnoj javnosti se razvila polemika. Član RIK-a Miljan Karličić iz SPS-a kaže da se zakon o poslanicima odnosi na presude domaćih sudova, a na primedbe da Srbija priznaje odluke Tribunala, odgovorio je da je Šešelj odslužio kaznu i da nema smisla da ne bude poslanik. Predsednik Advokatske komore Beograda i bivši član RIK Vladimir Gajić, međutim, tvrdi Šešelj više ne može da bude poslanik.
