Ko su "srpski Rusi"?
Ruska nacionalna manjina birala je u nedelju 15 članova Nacionalnog saveta između 103 kandidata/kinja. "Prema poslednjem Popisu stanovništva 3.247 građana Srbije se izjasnilo da su ruske nacionalnosti. Ova zajednica se organizovala, obezbedila neophodan broj građana, pripadnika nacionalne manjine i pokrenula inicijativu za obrazovanje Posebnog biračkog spisaka, čime su stekli preduslov da učestvuju u izborima za članove saveta za nacionalne manjine u skladu sa zakonom", naveli su u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koje je nadležno za raspisivanje izbora za nacionalne savete.
"Nisam nikad bio u Rusiji, ali..."
Nacionalni savet je, prema definiciji iz Zakona o nacionalnim savetima, organizacija kojoj se zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da "odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima".
Nacionalni saveti su prvi put uvedeni kao kategorija 2002. godine.
Boža Marković iz Žitkovca, sela u blizini Aleksinca (u jugoistočnoj Srbiji, 210 kilometara od Beograda), jedan od kandidata za člana novog Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine, kaže da se ranije nije izjašnjavao kao Rus.
- Do sada se nije formirao Savet i nije bio taj trend. Ali u ovoj varijanti pošto smo mi zainteresovani da se razvijaju srpsko-ruski odnosi, mi smo se prijavili da bismo te odnose još više unapredili - objašnjava Marković za Radio Slobodna Evropa.
Navodi da nikada nije bio u Rusiji, ali da ima poseban razlog da sebe smatra Rusom.
- Baron Vrangel (Petar Nikolajevič Vrangel, 1878-1928) bio je ruski general koji je predvodio diviziju koji je napravila put Vranjska banja - Bosilegrad. Pošto sam ja iz tog područja i u znak zahvalnosti ja sam se izjasnio da sam Rus - objašnjava on.
Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave tvrde da ne postoji način da se utvrdi da li je neko "zaista" pripadnik određene nacionalne manjine, a državni sekretar ovog ministarstva Ivan Bošnjak rekao je da je nacionalna pripadnost "stanje svesti".
Ipak, posle nedeljnih izbora, ruska zajednica u Srbiji dobiće po prvi put Nacionalni savet koji će, kao i ostali, biti finansiran iz državnog budžeta.
"Niko ne želi da bude i Rus i Srbin istovremeno"
Na pitanje zbog čega do sada nije formiran ruski nacionalni savet, jedan od kandidata za člana Boža Marković navodi da je, prema njegovom mišljenju, malo ljudi evidentirano na biračkom spisku kao Rusi, ali i da građani ne žele da se izjasne kao Rusi "jer niko ne želi da bude i Rus i Srbin istovremeno".
Radoljub Uskoković iz Vrbasa, koji se takođe kandidovao na izborima za člana Nacionalnog saveta, navodi da je bio i ranije uključen u proces formiranja Nacionalnog saveta.
- Prošli put nije sakupljen dovoljan broj potpisa. Između ta dva izborna ciklusa uspeli smo da animiramo dovoljno građana koji takođe imaju za cilj potrebu da se formira Nacionalni savet Rusa u Republici Srbiji - navodi Uskoković.
Kao jedan od motiva da se kandiduju na izborima, Marković i Uskoković navode aktivnost u udruženjima srpsko-ruskog prijateljstva.
- Mi smo formirali ovde u Aleksincu Društvo srpsko-ruskog prijateljstva iz jednog posebnog razloga. Na teritoriji Aleksinca je u prvom srpsko-turskom ratu poginuo Nikolaj Nikolajević Rajevski. Naš cilj je da se lik i delo Rajevskog i ovde trajno obeležava jer nema veće žrtve nego kad se da svoj život za svog prijatelja. To je Rajevski uradio za srpski narod - kaže Marković.
Uskoković je predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Rod" u Vrbasu.
- S obzirom da se nalazim na čelu vrlo aktivnog Udruženja srpsko-ruskog prijateljstva, jasni su moji motivi za kandidaturu. Po verskom opredeljenju pripadam Ruskoj pravoslavnoj crkvi, gde sam i kršten, a istorijski i duhovno porodično vezan sam za Ruse i ruski narod. Sve ovo daje mi za pravo da se kandidujem za člana Nacionalnog saveta ruske nacionalne manjine - navodi on.
Rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina finansira se iz budžeta Republike Srbije. Iznos finansijske podrške nacionalnim savetima, prema Rešenju o raspodeli godišnje kvote nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz 2018, iznosio je najmanje oko 3,5 miliona dinara odnosno oko 29.000 evra (koliko je obezbeđeno za grčki nacionalni savet), a najviše 59,4 miliona dinara odnosno oko 495.000 evra (koliko je opredeljeno za mađarski nacionalni savet).
