Slom američkih planova u Siriji
Direktor Centra bliskoistočnih istraživanja Džošua Lendis, analitičar koji radi dnevne izveštaje za Belu kuću, u autorskom tekstu zaključio je da se ratna sreća osmehnula sirijskoj armiji, ali da je još rano predvideti ishod rata.
Samo pre četiri meseca u SAD se očekivalo da razne terorističke koalicije brzo pobede izmoždenu armiju sirijskog predsednika Bašara al Asada. Kada su Ahrar aš Šam i Džebhat an nusra (sirijska filijala Al Kaide) zauzeli provincije Idlib i Latakiju, pad Damaska izgledao je kao pitanje vremena. Zapad nije verovao da je Rusija u stanju da prelomi situaciju.
Kurdska tampon zona
Lendis ukazuje da u sirijskom Kurdistanu živi oko 10 odsto stanovništva koji mogu od Asada da dobiju široku autonomiju, poput države u državi.
- Kurdi još nisu spremni da traže punu nezavisnost da ne bi imali posla s turskom armijom. I Damask je zainteresovan za formiranje kurdske enklave kao tampon zone na granici sa Turskom - kaže Lendis.
Tada su ustupke Kremlju pravdali namerom da puste Vladimira Putina da se zaglibi u ratu kao SSSR u Avganistanu. Daglas Beri, stariji naučni saradnik Militari end eirspejs u to vreme potcenio je nivo ruskih investicija u savremeno oružje i sisteme obrade informacija. Stoga je zaključio da Moskva ne može da računa na uspeh.
Prevario se ratni dopisnik BBC-ja Džonatan Markus koji je podržao zapadne analitičare.
Kremaljska zagonetka
Lendis ukazuje da još niko ne zna kako će da postupa Kremlj. Moskva nije dala Asadu garantije da će da ga podržava do kraja. To je Putinu omogućilo prostor za manevar, a rezultat je da je dokazao zapadu kako je stabilnost Sirije tesno povezana s Asadom.
- SAD i saveznici izveli su više od 7.000 udara prostiv Islamske države i rezultat je bio ograničen. Zašto bi Rusija mogla bolje?! - pitao je Markus.
Međutim, situacija u Siriji potpuno se izmenila zahvaljujući ruskom vazduhoplovstvu.
- Oko 200 borbenih letova na dan omogućilo je slabim sirijskim jedinicama da pređu u napad na severu i jugu Sirije. Bez obzira što su teritoriju pod svojom kontrolom tek malo uvećali, Damask je ostvario vlast nad 75 odsto stanovništva Sirije. Rezultat je da je Ahrar aš Šam pristao na pregovore u Ženevi, a sve to je dovelo do raspada terorističke koalicije. Štaviše, Džebhat an nusra optužila ih je za izdaju - piše Džošua Lendis.
Rat protiv svih
Uticajni politikolog Stiven Sajmon, bivši direktor za Bliski istok i severnu Afriku Stejt departmenta, postavlja pitanje da li bi svrgavanje monarhija u Jordanu i Saudijskoj Arabiji dovelo do istog rezultata kao u Jemenu, Libiji ili Iraku. Upravo tim argumentom Barak Obama pred Kongresom pravda svoju pasivnost.
- Amerika je kriva što je suviše često smenjivala režime, a ne zato što je bila pasivna - zaključio je Sajmon, koji je još u oktobru smatrao da Moskva nije sposobna da utiče na sirijsku krizu.
On je tada definisao američku politiku na Bliskom istoku:
- Pomagaćemo svim pobunjenicima protiv Islamske države kao da Rusa nema, i suprotstavićemo se Moskvi i Asadu kao da nema Islamske države.
On smatra da se dojučerašnja objedinjena grozna armija terorista raspala na oko 1.000 bandi koje su dezorijentisane. Oko 20 komandanata uticajnih terorističkih grupa ubili su ruski piloti. Lendis ukazuje da se na Bliskom istoku banditi koji ostanu bez vođe lako razbeže. Osim toga, mnogi teroristi drugih grupa poistovećuju se sa Islamskom državom i ne razumeju motive za raskol, čak i ako je to učinjeno formalno.
- U tim uslovima praktično je nemoguće oformiti legitimnu opoziciju - zaključio je Lendis.
On kaže da je Rusija razrušila i planove sunitskih država u regionu koje su u njih uložili desetine milijardi dolara. Međutim, oko 25 odsto stanovništva Sirije su ubeđeni protivnici Asada i sledbenici Turske i Saudijske Arabije. Damask je svestan da je bez njihove saglasnosti povraćaj tih teritorija osuđen na ogromne žrtve.
