Pucanj u stratosferu: Zašto Rusija ulaže u artiljeriju dalekog dometa
Jeftino, pouzdano i precizno - zahvaljujući tim kvalitetima artiljerija dalekog dometa ne samo da parira taktičkim raketnim sistemima, već je u pojedinim kategorijama i praktičnija, a Rusija se smatra jednom od vodećih zemalja koja ulaže u razvoj ovog tipa naoružanja.
Naime, ruska vojska raspolaže pojedinim artiljerijskim sistemima koji su u stanju da dobace granatu do gornjih slojeva stratosfere, gde je vazduh veoma redak, te je otpor minimalan, a upravo da karakteristika omogućava granati da pređe užasno velike razdaljine.
Rekord u daljini preciznog gađanja svakako drži ruska samohodna haubica iz porodice "Koalicija SV" koja je konstruisana u vojnom institutu "Burevesnik" u ruskom gradu Nižnjem Novgorodu.
Ona je namenjena najpre za uništavanje taktičkog nuklearnog oružja, žive sile, sredstava PVO i PRO, komandnih punktova, kao i za gađanje i uništavanje fortifikacionih objekata.
Njena granata u stanju je da se popne na visinu od 32 kilometra od zemljine površine, a ukoliko se precizno izmeri brzina vetra, u stanju je da precizno gađa ciljeve na udaljenosti od oko 70 kilometara. Sa druge strane, njen konkurent "Piun" u stanju je da gađa ciljeve na udaljenosti od 47 kilometara.
Poređenja radi, američka samohodna haubica M109 "Paladin" u stanju je da gađa ciljeve na maksimalnoj udaljenosti od oko 30 kilometara.
Stručnjaci tvrde da alternative takvom naoružanju na svetu još uvek ne postoji, budući da su artiljeriji najbliži raketni kompleksi tipa "Tačka-U" i "Iskander", iako je reč o veoma skupim i komplikovanim sistemima kada je reč o njihovoj primeni u totalnom ratu.
Štaviše, ruski inžinjeri nameravaju da u granate ubace čip sa sistemom "GLONAS" - ruski sistem globalnog pozicioniranja, koji će omogućiti korekciju trajektorije leta granate pri gađanju ciljeva na velikim udaljenostima.
