Pedeseti rođendan diskoteka

Sve je počelo 1959. godine kada je vlasniku bara "Skoč klab“ (“Scotch Club”) sinula ideja da skupe bendove koji su svirali muziku uživo, zameni Klausom Kvirinijem. Kvirini dobija zadatak da zabavlja goste puštajući muziku sa gramofonskih ploča.

"Tu noć sam prvi put popio viski, imao sam 19 godina i prema tadašnjem zakonu još nisam bio punoletan. Stao sam iza gramofona i najavio prvu pesmu rečima: Dame i gospodo, molim zavrnite vaše nogavice. Sledi pesma "Doći će brod" u izvođenju Lale Anderson.“ Klaus Kvirini tako probija led i postaje prvi disko džokej na svetu. Zovu ga Di-Džej Hajnrih. Uspeh iz Ahena brzo se pročuo i proširio i na druge zemlje i krajeva sveta.

Prva diskoteka na Balkanu otvorena je 1967. godine u Beogradu i nosila je pomalo kontroverzni naziv „Kod Laze Šećera“

Mnogi vlasnici barova i kafića 60-tih godina prošlog veka zapošljavaju disko-džokeje, a diskoteke među mladima postaju sve popularnije. Pleše se uz muziku  "Bitlsa“ i "Roling stonsa“.

Sedamdesetih godina, vizuelne momente u diskotekama upotpunjuju velike ukrasne kugle i svetla u bojama, a menja se i muzički pravac. Rok muziku zamenjuje disko i grupe poput sastava "Boni M“. Diskoteke se razvijaju u oaze za započinjanje ljubavnih avantura. Najpoznatija diskoteka na svetu 70-tih godina postaje "Studio 54“ u Njujorku, simbol legendarnih zabava za američki i svetski džet-set, mesto sramnih ispada poznatih posle preterane konzumacije droge i alkohola.

Tokom proteklih pedeset godina, u diskotekama su se menjali muzički pravci i disko džokeji, a svrha im je, definitivno, i danas ostala ista: "Plešući prilazimo momku koji nam se sviđa, stupimo u kontakt i pozovemo ga na piće.“

Osamdesete su godine kada svetske diskoteke preplavljuje i muzika nemačkih pevača i bendova kao što je na primer "Modern toking“ (Modern Talking).

I dok je devedesetih godina u diskotekama većinom dominirala tehno muzika, danas se za svačiji ukus može ponešto naći. Diskoteke danas sadrže više plesnih podijuma sa različitim pravcima muzike.