Organizovani kriminal koristi ekonomsku krizu
U godišnjem izveštaju o stanju organizovanog kriminala, Europol navodi da kriminalci šire svoje falsifikatorsko poslovanje tako da obuhvati ne samo jeftine kopije luksuznih proizvoda već i "dobra za svakodnevno konzumiranje, među njima hranu i farmaceutske proizvode".
"Smanjena platežna moć potrošača inspirisala je falsifikatore da prošire svoje 'poslovanje' na nove 'proizvode'", piše u izveštaju u kojem se kao primeri navode nedozvoljena trgovina "dobrima koja ne zadovoljavaju standarde, i dobrima kojima se krše zdravstveni i bezbednosni propisi".
Kriminalci se, tvrdi Europol, i dalje bave tradicionalnijim formama nezakonitog ponašanja poput proizvodnje droge i šverca, ali se njihove organizacije sve više uključuju u sajberkriminal, pre svega kradući identitet svojih žrtava.
Novi oblici organizovanog kriminala "stvaraju nezakonite profite uz mali rizik", ocenio je direktor Europola Rob Vejnrajt, komentarišući objavljeni izveštaj te organizacije.
Među falsifikovanim proizvodima, koji postaju sve popularniji, nalaze se hrana, produkti za negu tela, lekovi i igračke. Oni su 2011. godine činili 28,6 odsto zaplenjene robe, dok je samo godinu dana ranije taj procenat iznosio tek 14,5 odsto, saopštio je Europol. Ova organizacija je takođe konstatovala cvetanje prevare, posebno preko Interneta.
U izveštaju se preporučuje da se policijske snage EU usredsrede na kriminalne radnje poput ilegalne imigracije, krijumčarenja ljudi, falsifikovanja, sajberkriminala i pranja novca. Potrebno je i blisko pratiti nelegalnu trgovinu otpadom i prevare na području energetike, kao vrste kriminala koje su sve značajnije, navodi Europol.