Žele da žive kao sav normalan svet
Ovaj prilog koji im je poslala čitateljka "Vesti" da bi im ulepšala predstojeće praznike, veoma ih je obradovao, kao i donacija od 3.000 dinara koja je stigla od Snežane Kankaraš iz Beograda, a koja je iskorišćena za kupovinu hrane i svega što je potrebno za bebu koja je bila u bolnici.
Jovići su se saglasili da novac iskoriste na najbolji mogući način, pa su odlučili da ga upotrebe za kupovinu frižidera, što će im omogućiti da mleko koje dobiju od svoje kozice čuvaju za bebu.
- Hvala gospođi Miri, Bog neka je blagoslovi. Bez nje nikada ne bismo mogli da kupimo frižider koji nam mnogo znači, pre svega za decu, a najviše za malu Sanju. Nemamo novca da stalno kupujemo veštačko mleko "humana", pa će kozje dobro doći da dete ne bude gladno i da preživi. Kad je krenulo ovo toplo vreme, mleko se kvarilo na sobnoj temperaturi. Sanja je povraćala i morali smo da je zbrinemo u vranjskoj bolnici. Nakon 10 dana pustili su je i sada je dobro, kod kuće je sa majkom Suzanom - kaže Stanislavka, baka male Sanje, srećna što im je u kuću stigao uređaj bez kojeg je danas nezamisliv normalan život.
I poneka želja...
Porodici Jović anonimni donator iz Frankfurta poslao je posredstvom "Vesti" 100 evra, a ovaj novac biće im uručen u najskorije vreme. Biće dovoljno i da se ispuni poneka praznična želja skromnih devojčica koje rastu u ovom ubogom domu. To je sigurno bila i namera dobrotvora.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Kupljen je frižider marke Gorenje u Vranju, za 15.000 dinara, dva velika paketa pampers pelena, dve kutije veštačkog mleka u prahu "humana" i dve kutije Pavlovićeve masti. Plaćen je prevoz taksijem od Vranja do Uševca, sela koje je udaljeno dvadesetak kilometara u planini.
- Taman smo uklopili novac za ono što nam je najpotrebnije. Zahvaljujući tome imaćemo prilike da ostavimo jedno jare za nas, od tri koliko ih imamo. Nešto ćemo prodati. Ovo će biti prvi put, posle više od pet godina, da imamo mesa i to pečenog za Vaskrs. Svaki dan sam u nadnici, vraćam dugove od zimus koje smo napravili za hranu u lokalnoj prodavnici, a nadam se da će ostati taman toliko da kupimo i malo jaja i ofarbamo ih. Da se deca raduju - navodi glava kuće Miodrag.
Vaskrsu se najviše raduju najmlađi ukućani: sedmogodišnja Sara, Jagodina ćerka, kao i Stanislavkina najmlađa ćerka, 12-godišnja Aleksandra.
- Imaćemo jaja da izađemo u selo, da ponesemo u školu i tucamo se sa decom. Naša želja je da su crvena i sa sličicama, a mama i sestre su baš to i obećale - ističe Aleksandra.
U ovaj sirotinjski dom, gde svi žive u dve male sobe nedovršene kuće, najzad je stigla radost. Zahvaljujući dobrotvorima stigla je i odeća za Sanju, ponešto i za ostale.
- Lakše bi nam bilo kad bih mogao da radom u nadnici obezbedim dovoljno novca za ukućane. Sada su radovi na poljima u toku, ima puno starih ljudi i onih koji žive u Vranju, pa me zovu. Posla ima, ali svaki zarađeni dinar čuvam i vraćam dugove. Cele zime smo uzimali brašno, kvasac, mleko i pelene za bebu. Nakupilo se dugova i u prodavnici i kod ljudi, pa mora da se vrati. Pred zimu sam nabavio i kozu, pa sam je sad otplatio. Ona nam je donela troje jarića, to je za nas kao da smo dobili nešto vredno na lutriji. Hvala bogu samo da zdravlje služi sve nas, a pre svega decu. Hvala dobrim ljudima. Nismo očekivali da nas se neko seti, teška su vremena - završava, brišući znoj sa čela, Miodrag.