Đavolov zalogaj
Staro je i verovanje da će onaj ko pojede i mrvice sa stola posle obeda imati mnogo para. Ali, samo pod uslovom da se prethodno hleb koji je poslužen na trpezi ne okreće naopako, jer on simboliše Hristovo telo i mora da, onim delom koji je sečen, bude okrenut ka stolu za kojim se jede. Okrajak hleba bi trebalo da jede devojka, kako bi je volela svekrva. Takođe, dok se jede, ne bi trebalo da se peva, jer se veruje da će "pevač" ili "pevačica" imati ludu ženu, odnosno muža. Posle obroka se ne zeva, kako vam ono što ste pojeli ne bi uzeo đavo.
Polizati kašiku i sud u kojem su se mutili brašno, šećer, jaja, čokolada i ostali sastojci za kolače nekima je veća poslastica nego sam kolač, a naročito deci. Međutim, stari običaji vele da te slatke ostatke ne bi trebalo da jede ona domaćica koja je još neudata, jer će u suprotnom njenu svadbu pokvariti kiša i nevreme. Nova pravila su ovaj običaj proširila i na varjače i viljuške miksera kojima se danas kolači mese.
Opstao je i običaj da se ne prelazi put usred raskrsnice, kako seoske, tako i gradske, nego je valja zaobići. To je, kako se veruje, mesto na kojem se susreću ovaj i onaj svet, pa se tako lako mogu pokupiti zle čini koje je neko bacio.
I danas se smatra da je uticajima zlih sila najpodložnije dete, pa ga treba naročito i čuvati. Poseže se za merama koje su bile delotvorne u prošlosti. Ukoliko je beba lepa, trebalo bi je tri puta simbolično pljunuti, kako je niko ne bi urekao. Tek rođenoj bebi se stavlja i novac pored glave kako bi, već zavisno od kraja Srbije, kupila sebi brata ili sestru, ili devojku ili momka. Postoji i verovanje da, ukoliko se bebi pod jastuk stavi novac u kovanicama, biće jaka kao gvožđe. Kada se beba nosi napolje, treba joj svaki komad odeće obući naopačke kako je vile ne bi prepoznale i odnele.