Da li je ovo najsrećnija zemlja na svetu?
- Reč “Butan” verovatno znači “planinski region”, ali postoji mogućnost i da znači “kraj Tibeta”, što ima smisla. Zvanično ime, ono koje oni sami koriste, međutim nije Butan već Druk Jul što znači “Zemlja zmaja” ali znači i “Zmajski narod”.
- To je prva zemlja u svetu koja zaštitu životne sredine ima kao ustavnu obligaciju. 60 posto teritorije u svakom trenutku mora da bude pod šumom. Trenutno je 72 posto.
- Prestonica Timpu je jedan od dva glavna grada u Aziji u kojoj ne postoji semafor. Kada su vlasti postavile jedan, čitav narod je ustao na noge pa su ga uklonili.
Pročitajte još:
* Ove destinacije morate da posetite... Što pre!
* Majami Bič: Od močvare do turističke meke
- Ovo je jedina država na svetu u kojoj je zabranjena prodaja duvana. Dakle, oni nemaju problem sa pušenjem u kafićima ☺ .
- Butanski maniri traže da odbijete hranu ako vam je neko ponudi, i to tako što ćete pokriti usta rukama i govoriti “mešu, mešu”. Možete da pokleknete tek nakon drugog ili trećeg insistiranja.
- Svako ko ubije crnovratog ždrala, koji je ugrožen i za Butance verski sveta ptica, suočen je sa doživotnom robijom. Zapravo, ovo će se desiti svakome ko ubije bilo koju zaštićenu životinju.
- Butan je poslednja zemlja na svetu koja je uvela televiziju i internet, i to 1999. godine.
- Oni su takođe i jedina zemlja na svetu koja je uvela bruto nacionalnu sreću kao jedino merilo društvenog napretka. Za razliku od njih, svi mi ostali merimo bruto domaći proizvod. A oni su među najsrećnijim narodima na svetu: barem tako pokazuju sva ispitivanja Ujedinjenih nacija.
- Prvi strani turisti su došli u Butan tek 1974. godine.
- Butan je domovina najviše neosvojene planine na svetu, Gangkhar Puensuma, koji je visok 7.570 metara.
- Butan je jedina zemlja na svetu koja je “ugljo-odvodna”, odnosno koja apsorbuje više ugljendioksida nego što ga proizvodi.
- Jedina su država na svetu kojoj je najveći izvozni proizvod obnovljiva energija.
Nemaju plastične kese
- Plastične kese su zabranjene od 1999. Umesto njih koriste se pamučne, u potpunosti biorazgradive.
- Nacionalna životinja je takin, vrsta azijske divlje koze.
- Kao nacionalne sportove Zmajski narod vidi streličarstvo i pikado, koji igraju na svoj sopstveni način.
- Svi građani zvanično postaju godinu dana stariji za Novu godinu, pa tako niko ne može da zaboravi nečiji rođendan.
- Butanci su za razliku od nas Evropljana zadržali verovanje u moć falusa i imaju dugu tradiciju njegovog crtanja na svojim kućama, kako bi se pospešila plodnost i donela sreća.
- Zakonom je propisano kako smete da se oblačite kada idete na posao ili u manastir ili hram. Drugim rečima, morate da nosite tradicionalnu narodnu nošnju.
- Za svaki dan boravka u Butanu strani turisti moraju da izdvoje od 200 do 300 dolara. Za svaki dan boravka. Ali ovo nije toliko loše koliko zvuči, pošto u tome imate uključen hotel sa četiri zvezdice, sve obroke, transport, vodiča i vozača. Jedino piće nije uračunato u cenu. 65 dolara od te cifre ide na finansiranje obrazovnog i zdravstvenog sistema, što znači, ako posetite Butan, pomažete sigurno lokalnoj zajednici.
- U Butanu je zakonom dozvoljena ne samo poligamija (kada jedan muškarac ima više žena) već i poliandrija (kada jedna žena ima više muškaraca).
- Incest nije neuobičajen u ovoj zemlji, i često se dešava da se brat i sestra venčaju da bi se očuvala čistota krvi. Još je češće venčavanje među rođacima.
- Tradicionalno gledano, nasledstvo nad zemljom, kućom i životinjama se uglavnom prenosi na najstariju kćerku, ne na sina.
Muž se uvek "uda"
- Kada se muž i žena venčaju, muž se seli u ženinu kuću.
- Kada Butanci dočekuju gosta kažu “kuzuzanpola”. Ovo može da znači “dobro jutro”, “zdravo” ili “kako ste?”.
- Mobilna telefonija je stigla u ovo himalajsko kraljevstvo tek 2003. godine.
- Zabranjena je gradnja zgrada viših od pet spratova.
- Ljudi u Butanu nemaju prezimena. Zapravo, jedina osoba u celoj zemlji koja ima prezime je kralj, koji se preziva Vangčuk. Ovo je obrnuto od prakse u Japanu recimo, u kome jedino carska porodica nema prezime. Istovremeno, postoji oko 50 imena koje se vrte u krug, pa se zato koriste dodaci poput očevih imena, mesta rođenja ili profesije da bi se ljudi lakše identifikovali.