Šta je ostalo od dobre stare Evrope?
Ugledni kolumnista Rodžer Koen u svom komentaru u američkom listu "Njujork tajms" početkom avgusta pisao je o "Evropi bez ideja" i objašnjavao evropsku krizu:
- Evropa je zarobljena između onih koji žele da uđu, onih koji žele da izađu i onih, koji jednostavno žele da je unište. Ovi dolazeći su očajni, oni koji odlaze su besni, a oni koji žele da je unište - spaljuju zastave. To trostruko opterećenje - prvi put u istoriji - čini 28 članica EU još ranjivijim i krhkijim..."
Nemački dnevnik "Bild" se pridružio analizi najurgentnijih problema Evrope, kao što je njena nesposobnost da zajedničkim snagama reši problem sa izbeglicama. Članice EU prebacuju jedne na druge odgovornost za izbeglice i raspravljaju oko toga koliko koja treba da ih preuzme. Pritom je taj broj u internacionalnim razmerama neznatan.
- Posle nadvlačenja i pritiska Italije, evropski lideri su se dogovorili da podele teret od 40.000 izbeglica - što je prilično bedna cifra, ocenjuje Koen u svojoj kolumni. "U Jordanu, Turskoj i Libanu ima više od 3,5 miliona izbeglica - zemljama koje su daleko siromašnije nego evropske nacije".
U opštoj debati su pojedine države međusobno zaratile, na primer, kada je hiljade očajnih izbeglica pokušalo da iz Francuske dospe do Velike Britanije kroz Evrotunel, što je raspirilo stare napetosti između Francuske i Britanije.
Zašto se sporo nalazi zajedničko i humano rešenje? Za to postoji više razloga, objašnjava "Bild", a jedan je što sudstvo i unutrašnja politika nisu u nadležnosti EU, a nacionalni interesi su tu naročito ispoljeni.
Izbeglice koštaju
Visoka nezaposlenost i slab privredni rast naročito u južnoj Evropi predstavljaju balast za Uniju, a mnogi smatraju da izbeglice još dodatno ugrožavaju evropski životni standard. Po Koenu, to nikako ne sme da bude razlog da se zatvore vrata Evrope. "Broj migranata, čak i ako je ogroman, može da prihvati jedno društvo od preko 500 miliona Evropljana".
Savezni ured za migraciju i izbeglice iz Nirnberga računa sa tim da će do kraja godine u Nemačkoj biti podneto 450.000 zahteva za azil, što je duplo više nego lane i čak osam puta više nego 2010. godine.
Paralelno s tim, u Nemačkoj se probudila već zaboravljena ksenofobija (mržnja prema strancima), a broj napada sa neprijateljskim motivima je za prvih šest meseci iznosio 202 , koliko ih je bilo u celoj protekloj godini.
Merkelova bez vizija
Desničarska UKIP je sa 24 sedišta postala najjača britanska partija u Evropskom parlamentu, a 2017. godine će se na referendumu odlučivati o daljem ostanku u EU. Kolumnista Koen se pita kakvu ulogu ima Velika Britanija u Evropi koju vodi Nemačka i koja je podeljena na unutrašnju evrozonu, u kojoj se donose odluke, i spoljašnju, koja ne deli zajedničku valutu.
"Angela Merkel nije dobra u tome da pokaže vizije. A Evropi su više nego potrebne njene vizionarske i hrabre poruke".