Iz noćne more u bajku
Uspeo je na vlastito iznenađenje, da isplati dugovanja prema državi i uspeo je, kako radosno kaže, da stane na noge i bude svoj na svome. Tome je posebno doprinela donacija od 1.000 australijskih dolara, dar anonimnih i plemenitih dobrotvora iz Sidneja, koji nije prvi put stigao u "Vesti", niti jedino usrećio porodicu Stevanović. A najlepšu vest ostavljamo za kraj: velika radost u kući nastala je kada se saznalo da je tata Milorad dobio čak i posao u fabrici obuće Geoks.
- Zahvaljujući tekstu o našem tegobnom životu i njegovom objavljivanju na portalu Vesti onlajn dobio sam poziv od rukovodstva fabrike obuće Geoks da se zaposlim. Dobio sam rešenje na mesec dana, šefovi su zadovoljni mojim radom i ponašanjem i biće najverovatnije produžen ugovor o radu. Imaću oko 200 evra plate i sa dečjim dodatkom sve ukupno 300 evra mesečnih primanja u kući. Vodićemo računa o svakom dinaru, da isteramo mesec kako treba, da živimo skromno, ali srećno čuvajući i brinući se jedno o drugom. Ne znamo kojim rečima da opišemo zahvalnost Bošku Vukoviću, dobrotvoru iz Nemačke, a ni sada ovim nepoznatim ljudima iz Australije, i svima koji su nam pomogli makar i rečima podrške preko telefona. Neka ih Bog čuva, daruje zdravlja i sreće - ponavlja bezbroj puta Milorad, grli decu, ne skriva uzbuđenje, čovek koji do juče nije mogao da spava od svakodnevnih briga.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Ne može se opisati rečima koliku je radost novčani poklon iz dalekog Sidneja izazvao kod dece, najmlađeg desetogodišnjeg Mihajla, 12-godišnje Anđele, 15-godišnje Aleksandre i najstarije 18-godišnje Anite: "Više nema straha da će nam biti isključena struja i zbog toga da učimo na odsjajima sveća, da ne gledamo televiziju... Ne možemo da zamislimo da nam je bila isključena voda, da ne možemo da se kupamo, peremo veš, da vodu donosimo ko zna odakle jer ovde kod nas nema bunara. Našoj sreći nema kraja. Hvala dobrim ljudima, hvala im do neba, nećemo ih izneveriti, bićemo dobri učenici. Želimo im sve najbolje, da im u kuću uđe golema radost onako kako je u našu ušla - viču uglas mladi Stevanovići.
Njihov tata Milorad odlučio je da isplati dug za utrošenu struju, vodu i đubre, da im kupi zamrzivač i za ostatak novca hranu po njihovom izboru. Bilo je tu uzvika oduševljenja, radosne cike najmlađeg Mihajla koji se najviše obradovao kanticama eurokrema i voću.
- Ma, divota, sad imamo sve uređaje u kući, nemamo dugova i prava smo porodica - poskakuje od radosti Anđela, koja se zbog teškog oblika anemije lečila u bolnici niškog Kliničkog centra.
Svaki ručak - praznik
- Sve se promenilo nabolje, evo kupili smo suvog mesa, pečenice, raznih kobasica, salama, pašteta, sira, od svega pomalo. Praviću im bogate ručkove, mesiću pogače da uživamo u jelu, da nam svaki ručak bude praznik - veselo govori najstarija Anita, maturant Srednje hemijsko-tehnološke škole. Ona je zamenila majku, koja ih je napustila, kuva mlađim sestrama i o svakom njihovom koraku vodi brigu. Namestiće zamrzivač u hodniku, da ga gledaju, kako kažu, "dok hladi hranu da im greje srca".
- Radio sam u vojsci, bio ugovorac, išao na teren, gledao da svaki dinar uložim u kuću, da nešto stvorim. Kad sam napunio 40 godina prestala je zakonski moja služba u Vojsci Srbije. Život je čudo, zahvaljujući dobrotvorima opet smo našli put u bolji život. Neka nas sve Bog čuva, budimo ljudi, kako kaže naš počivši patrijarh Pavle - poručuje Milorad, dok se rastajemo zadovoljni, jer sreća u ovom skromnom domu sija svuda oko nas.