Čitavog života tragamo za snom

- Poenta moje priče je: Sve oko nas je sivo i jako mnogo filmova egzistira na sivilu jer se sivilo nagrađuje. Ja sam proizveo oluju, cunami, ali cunami smeha. Ljudi se prvo mnogo smeju tokom filma, onda počnu da plaču i publika je ovaj film doživela kao lek za dušu, neku vrstu katarze - kaže reditelj Mladenović i ističe da je to "divno svedočanstvo jednog sretnog detinjstva", a publika u Sarajevu, Zagrebu i Parizu doživela ga je kao katarzu.

- Uradio sam film o sebi i svojim prijateljima i napravio sam divno svedočanstvo jednog srećnog detinjstva. Uspeo sam i druge učesnike filma da nateram da žive kao deca - istakao je autor.

U filmu se pojavljuje i preminula Jadranka Stojaković, koja je radila muziku i za Mitrovićev prvi film. Inače, reditelj se nakon četvrt decenije vratio filmu. Poslednjih godina je obišao četiri kontinenta, prešao 50.000 kilometara, snimao u ratom zahvaćenom Bagdadu, Sibiru, Americi, Tunisu, Švedskoj, Nemačkoj, a koreni priče sežu u osamdesete godine kada je snimio prvi film.