Naš ste spas, hvala do neba

D. Đorđević

Tranzistor ili knjiga jedina razonoda: Dejan Milošević

Pre svega, zato što će imati za neophodne lekove i odlazak u Dom zdravlja na terapije. Uručivši im mesečnu donaciju njihovog dobročinitelja zatekli smo ih kako slušaju muziku sa tranzistora i održavaju vatru u šporetu. Struje nema u stanu, a nema ni vode. Vodu u kofama donosi Vesna sa česme koja je ispred zgrade.

Voštanice, zalepljene za limene piksle, dogorele do pola čekaju da budu pripaljene, jer mrak se brzo spušta. Vesna je penzioner, nekada, tekstilnog giganta Jumka, sa penzijom od 110 evra. Krivo joj je što je tako malo dobila od države za puni radni vek. Sa tim novcem nema uslova za iole pristojan život, zato su dobrotvor iz Nemačke, kao i ostali plemeniti čitaoci "Vesti", njihov dugogodišnji spas.

- Hvala našim dragim dobrotvorima, našim spasiocima, koji nam godinama pomažu. Svaku sreću i zdravlje neka im podari Bog koji jedini sve vidi i sve zna. Kad ima za lekove i lečenje onda nam je puno srce.

Novac nam je preko potreban za nastavak terapije i lečenje Dejanove noge koje je ispod kolena zahvatila infekcija. Ne može da se kreće sam, čak ni po sobi. Mora lagano, uz moju pomoć. Kad idemo na redovne kontrole u vranjsku bolnicu, moramo da pozovemo taksi, što iziskuje dodatan novac, jer je naše naselje Čerenac na samom obodu grada. Nikako da mu zaraste rana. Tome doprinosi i šećerna bolest, zbog koje mora tri puta dnevno da se šprica. Uprkos svemu, optimisti smo, ne predajemo se... - priča hrabra majka Vesna.

Odlaze tri puta nedeljno kod ortopeda u bolnicu da bi Dejanu očistili ranu. Lekari se brinu o njemu, ali prođe neko vreme i opet se pojavi neka sluz koja curi iz kostiju. Vesna i Dejan, bore se svim silama, uz pomoć dobrotvora, da namučeni ratnik, ophrvan bolom, ne ostane bez noge.

- Daće Bog! Dejan se žrtvovao za svoj narod, valjda će dobro dobrim da se vrati. Od januara 1994. do februara 1996. branio je srpsku nejač od mudžahedina na prostoru od Višegrada do Sarajeva. Po povratku u Vranje, njegovo ratovanje nisu priznale ni Republika Srpska, ni Srbija. Nažalost, svoja boračka prava nije ostvario ni u jednoj od nadležnih institucija i zato sada muke muči - kaže požrtvovana majka Vesna.

Dejan koristi više vrsta antibiotika, masti za vene, vitamine... Sve to košta. Donacije dobrotvora iz Nemačke i drugih dobrih ljudi, koji povremeno pošalju pomoć, idu isključivo na lekove, a ono što ostane je za hranu. Vesna kao vrsna kuvarica izmišlja razna jela kako im ishrana ne bi bila jednolična.

Težak je, pretežak, vazduh u sobi Miloševića. Sakupio se sav čemer života nedostojnog ljudi. Njih država neće ni da pogleda. To ih najviše boli. Opraštamo se od nje i Dejana koji nemo ćuti i gleda u zavoje oko nogu. Hrabru majku Vesnu zlehuda sudbina mnogo puta je bacila na kolena, a izlaz iz začaranog kruga vidi u Božjoj i ljudskoj pomoći. I, ne gubi nadu, kao ni Dejan.