BiH i Kosovo, kamen spoticanja za novu austrijsku vladu
"Štrahe je sve više evropski pragmatičar"
"Narodna stranka je i dalje, i pored nekolicine anti-evropskih sadržaja u samoj kampanji, stranka koja se neće odreći Evrope. Štrahe i njegova stranka su već tradicionalni anti-Evropejci, iako je i on sam u poslednjih nekoliko nedelja izborne kampanje preuzeo ulogu evropskog pragmatičara.
Bilo kako bilo, jedna stvar, a to je ta deklarativna podrška za Zapadni Balkan, će i u toj mogućoj novoj koaliciji, biti neki minimalni konsenzus između koalicionih partnera. Takva deklarativna podrška u momentu kada se politika proširenja nalazi parkirana u nekoj slepoj ulici u Briselu, će se nastaviti, ali ona u suštini ne znači mnogo i ne donosi ništa konkretno.
Ono sto će značiti mnogo više, i što može opteretiti i moguću novu koaliciju, jesu dijametralno suprotni stavovi prema predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i njegovoj politici, koju pripadnici Slobodarske stranke i sam Štrahe direktno podržavaju, te stav FPÖ prema Kosovu, čiju nezavisnost Štrahe već odavno otvoreno kritikuje.
"Politika Kurca prema Dodika usaglašena sa EU"
Austrija je priznala Kosovo već 2008. godine, a i politika Kurca prema Dodiku je jasno usaglašena s drugim zemljama u EU, tako da su to definitivno teme o kojima će morati biti više govora unutar te moguće koalicije.
Meni se čini da je ova otvorena podrška tvrdoj liniji prema Kosovu i podrška za Dodika od strane Slobodarske stranke više jednokratna i pragmatična politika namenjena za birače u Austriji koji su srpskog porekla i da jednostavno kao takva ne predstavlja veoma tvrdu ideološku poziciju Slobodarska stranke.
Dakle, ako Kurc bude insistirao na kontinuitetu prema Balkanu u spoljnoj politici, ne verujem da će FPÖ biti spremna da rizikuje veći konflikt unutar koalicije zbog jednog, iz austrijske perspektive, ipak poprilično marginalnog pitanja.
Ako se Austrija pomeri malo više ka istoku i ideološki okrene prema nekim zemljama Višegradske grupe, reperkusije za Balkan, barem što se tiče austrijske spoljne politike, bi mogle biti negativne, bilo da bi na taj način neke autoritarne politike u našem regionu dobile podrške, bilo da bi u Briselskoj debati zagovornici proširenja, kojih svakako nema mnogo, izgubili jednog do sada manje-više pouzdanog partnera", zaključuje Džihić za Radio Slobodna Evropa.