Bez lekova ne može, a nema čime da ih kupi

Bolesna i sama, Danica Ćorković (68) nastanjena u Beogradu, izbeglica iz Petrinja, jedna je od njih, jer je dar dobrotvora spasao trenutnih muka. U beogradsko Dopisništvo "Vesti" došla je kako bi zatražila pomoć od dobrih ljudi, podelivši sa našim novinarima muke iz kojih izlaz više ne vidi.

- Došla voda do poda, što kažu. Invalid sam, amputirana mi je jedna noga poviše kolena kao posledica uboda na žicu i gangrene koja je potom usledila. Obolela sam od dijabetesa, osteoporoze, muke mučim i sa glaukomom, a živim i kao podstanar. Moja penzija od 140 evra, koju primam iz Hrvatske, ne može da pokrije mesečne troškove režija i lekova, zaista ne može. Suprug je preminuo pre devet godina, pa sam radila na crno šta sam stigla, ne bi li imala za koru hleba i najosnovnije. Međutim, nesreća sa žicom koju sam doživela pre šest godina i zbog koje sam ostala bez noge i to malo mi je uskratila - ispričala nam je nesrećna Danica suznih očiju, dodavši:

- Jedva sam izvukla živu glavu, a sada sam svakog dana sama u sve težoj situaciji. Ne mogu ni da ostvarim nikakva prava na socijalnu pomoć, jer nam je ostalo nešto imovine u Hrvatskoj koju ne mogu da prodam. Ne mogu mi pomoći ni sin ni ćerka, koji žive veoma teško i sami imaju mnogo problema. Doktori mi svakog meseca menjaju lekove, pa mi je mesečno potrebno više od 50 evra, i to samo za njih. Pritom, nikad nisu isti. I protezu za nogu bi uskoro trebalo da menjam, ali nemam od čega. Teško mi je da to i priznam, ali više nemam kud. Ako padnem u postelju, to je to. Neće imati ko da me pogleda niti pomogne više.

Kako kaže Danica, najveća pomoć bi joj bila samo da ima za lekove, to joj stvara najveću muku, jer ne može sama da ih obezbedi, a potom i da ima dovoljno sredstava za specijalnu ishranu koju iziskuje šećerna bolest.

- Niti sam mlada da mogu da radim, a valjda ni dovoljno stara da umrem. Živeti se mora, ali ovo život nije. Biću do neba zahvalna svakom ko mi makar malo može pomoći. Teško mi je da prevalim i ovo preko usta, zaista jeste, ali kad si nemoćan i ne vidiš izlaz, to je jedino što ti preostane za golu egzistenciju - iskreno će Danica.