Sve je počelo pre 70 godina: Neprocenjiva kruna koja je zadavala muke kraljici Elizabeti II

Naime, princeza Elizabeta je želela da ponese dijamantsku tijaru, koja je pripadala njenoj baki kraljici Mariji. Tijare ovog tipa bile su moderne krajem 19. i početkom 20. veka, posebno među Romanovima, a pošto je kraljica Marija volela da rekonstruiše stari nakit, upravo je to učinila i sa ovom tijarom koju joj je poklonila svekrva kraljica Viktorija na venčanju 1893. godine. Za transformaciju je bila zadužena čuvena zlatara Garard, koji ju je optočio sa 47 dijamanata u srebru i zlatu. 

Tijara je prosleđena Marijinoj ćerki Elizabeti 1936. godine, a Elizabeta ju je prosledila svojoj ćerki, kao deo "nečega pozajmljenog" što će nositi na venčanju 1947. godine. Tradicija je diktirala da samo udate žene mogu nositi tijaru, pa ju je Elizabeta neposredno nakon što je rekla "Da" želela odmah da je ponese.

Ipak, na dan venčanja, dok je frizer lično u vozilu obezbeđivao Elizabetinu tijaru ona je pukla. Elizabeta je rekla ćerki da ne brine jer "imaju samo dva sata i postoji mnogo drugih tijara", ali Elizabeta je želela isključivo ovu. 

Srećom, svi su bili u pripravnosti u slučaju bilo kakve nesreće, pa je tijara uz policijsku pratnju odnesena do zlatare na popravku. Nakon vanrednog zavarivanja, tijara je vraćena nevesti sa malim primetnim razmakom između centralne ivice i šiljka sa desne strane. 

Posle venčanja tijara je vraćena kraljici Elizabeti, kod koje je stajala do kraja njenog života. Jedini put kada je ponovo viđena u javnosti bilo je na venčanju njene unuke princeze Ane i Marka Filipa 1973. godine. 

Kraljica Elizabeta II je nasledija tijaru nakon smrti svoje majke 2002. godine, a čuva je u svojoj kolekciji nakita zbog sentimentalne vrednosti i emovnog rolerkostera koji je na dan svog venčanja preživela svog nje.