"Vesti" u Strazburu: Ukidaju sankcije Rusiji?
Jagland je precizirao da to ne znači da je Savet Evrope spreman da prizna "aneksiju Krima".
Korak unazad
Ukoliko sankcije ne bi bile ukinute, Moskva bi mogla da odluči da napusti Savet Evrope što bi po oceni Jaglanda "bilo veoma loše". On je objasnio da je Evropski sud za ljudska prava, koji je jedna od pod-institucija Saveta Evrope, veoma važna za ruske građane. Aluzija na činjenicu da sve dok je Rusija članica Saveta Evrope, njeni državljani imaju pravo žalbe ovom sudu sa sedištem u Strazburu, kao i pravo da traže da ruska država poštuje evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Ukoliko bi Rusija napustila Savet Evrope "imali bismo Evropu bez Rusije, što bi za Evropu bio veliki korak unazad", rekao je Jagland i postavio pitanje da li je to politički ishod "koji želimo".
Posle prisajedinjenja Krima Rusiji 2015. godine poslanici iz parlamenata država članica izglasali su u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) u Strazburu, rezoluciju o uskraćivanju prava glasa ruskoj poslaničkoj delegaciji. Ruski poslanici od tada su bojkotovali zasedanja PSSE.
Makron: Može i bez para
Savet Evrope ostaje za sada razapet između ljudskih prava i finansijskih potreba. Ukoliko bi Rusija izašla iz ove organizacije, a uz nju i Turska, koja to nagoveštava - finansijski problemi mogli bi da dovedu u pitanje njen opstanak. Međutim, francuski predsednik Makron je u Strazburu rekao Jaglandu da "izlazak zemalja kao što su Rusija i Turska iz Saveta Evrope - ne bi služio ničemu".
Lavrov ukida doprinos
U junu ove godine šef ruske diplomatije Sergej Lavrov obavestio je GS Saveta Evrope Torbjorna Jaglanda da Moskva neće uplatiti doprinos od oko 110 miliona evra u budžet Saveta Evrope sve dok ruska delegacija ne dobije svoja puna ovlašćenja. Zemlje i poslanici koji se pak zalažu za sankcije Rusiji navode kao glavni argument principijelan stav prema državama koje krše ljudska prava, kao što su Poljska, Mađarska, Turska itd. "Ako Rusiju poštedimo, šta ćemo njima da kažemo?", pitaju oni.