Peđa je kriv za sve

- Moja mama je bivša košarkašica Crvene zvezde, tata je trenirao rukomet, brat se bavi košarkom. Počela sam da treniram u klubu koji, na žalost, više ne postoji zbog loše situacije sa ženskom košarkom. Bio je to Peopetrol na Novom Beogradu. Iako živim na Banjici, mojim roditeljima nije bilo teško da me svaki dan voze s jednog kraja grada na drugi. Tu sam ostala oko pet godina. U mojoj kući su se stalno gledali sportski kanali i isključivo se pričalo o nekim sportskim rezultatima - priseća se Nataša, koja pamti Svetsko prvenstvo u Indijenopolisu 2002. godine kada je naša reprezentacija osvojila zlatnu medalju.

- Imala sam samo devet godina i sećam se da sam se zaljubila u Predraga Stojakovića. On je glavni krivac što sam počela da se bavim košarkom.

Posle saobraćajne nesreće u kojoj je izgubila nogu, nije želela da se zatvori u četiri zida, već je nastavila tamo gde je stala.

- Desilo se to što se desilo, i ja sam sebi rekla da moram da idem dalje. Odlučila sam da me nesreća neće promeniti ni na jedan način i da ću dati sve od sebe da celu tu situaciju iznesem. Dok sam ležala na VMA bežala sam iz bolnice da šutiram na koš da idem u teretanu. Posle sam zaigrala jednu sezonu u Crvenoj zvezdi.