Reljić: EU mora da "uloži" još u Zapadni Balkan
Reljić je, u intervjuu za najnoviji "Magazin Biznis", ocenio da proširenje EU treba da donese postepeno ekonomsko i političko izjednačavanja prilika u državama kandidatima sa prosečnim stanjem u Uniji, ali da nova Strategija, nažalost, ne sadrži najvažnije moguće sredstvo za podsticanje takvog približavanja, a to je pokretanje bespovratne razvojne finansijske pomoći za region.
Oko 60 odsto svih investicija u Bugarskoj, prema njegovim rečima, potiče iz strukturnih fondova EU, a Hrvatska će tokom naredne tri godine primiti oko 12 milijardi evra bespovratne razvojne pomoći od Unije.
- Nasuprot tome, ostale zemlje u regionu najvećim delom moraju da se još više zadužuju da bi finansirale, ako ne razvoj, onda barem očuvanje sadašnje infrastrukture - navodi Reljić.
Istovremeno, kroz otplatu ranije uzetih kredita i veliki manjak u trgovinskom bilansu, iz regiona se, kako dodaje, stalno preliva znatan deo društvenog proizvoda u središne članice EU.
- U deceniji koja je prethodila 2016. godini, šest nacionalnih ekonomija u regionu imale su ukupno manjak u trgovini sa EU od oko 97 milijardi evra, a tom iznosu treba pridodati i novac potrošen za otplatu kredita - izjavio je on.
Navodi i da nova Strategija širenja EU može da se tumači i kao izraz nove naklonosti prema vlastima u Beogradu, budući da se Srbija spominje upadljivo često u tom dokumentu i da je proglašena za predvodnika među državama u regionu koje žele da pristupe Evropskoj uniji.
Međutim, da bi poboljšala svoju poziciju na putu ka članstvu u EU, Srbija bi, kako smatra, trebalo da utrostruči privredni rast na oko pet do šest odsto godišnje.
Reljić ukazuje i na nizak privredni rast čitavog regiona Zapadnog Balkana.
- Ako se nastavi sadašnji prosečni godišnji rast društvenog proizvoda od dva do tri odsto, regionu će biti potrebno više od pola veka da dostigne prosečan nivo društvenog proizvoda u zemljama EU - ističe on, pozivajući se na zaključak Svetske banke.
Kako dodaje, Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija još nisu dostigle vrednost društvenog proizvoda koju su imale pre početka raspada Jugoslavije, a nazaduje i prirodni priraštaj stanovništva.