Šta je rok za ZSO - 14 dana ili četiri meseca?

Od hapšenja Marka Đurića Kosovo i Metohija su ponovo u žiži javnosti, a od juče, čini se, Zajedinca srpskih opština definitivno postaje uslov sve tri strane - Beograda, Prištine i Brisela - da se ide napred. Ipak, i na rokove i na samu formu svi očigledno gledaju drugačije.

Iz Beograda se sada već godinama šalje poruka da je ZSO, kao jedina obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma, ključ za napredak ka rešenju kosovskog problema. Ipak, sve dosad nije bilo konkretnog zahteva i uslovljavanja daljih pregovora osnivanjem ZSO. 

Nakon hapšenja Marka Đurića i incidenata u severnom delu Kosovske Mitrovice, došlo je i do toga. Predstavnici Srba na KiM su se okupili, predstavili grb Zajednice srpskih opština i dali rok prištinskim vlastima da do 20. aprila osnuju ZSO ili će oni to učiniti sami. 

Tači preuzima konrolu

Podršku za to dobili su i od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i najviših srpskih zvaničnika. 

Tih dana, čak i pre hapšenja Đurića, stigle su informacije da se i u Prištini ponovo govori o ZSO i da je kosovski predsednik Hašim Tači "pokrenuo procedure". 

Već tada se u lokalnim medijima provlačila teza sukoba na liniji Tači-Ramuš Haradinaj, a ovaj potez je tumačen kao želja Tačija da preuzme kontrolu i zauzme novu poziciju u Briselu. 

Zvanična potvrda da Priština ima nameru da ide ka ZSO stigla je u četvrtak. "Koha" piše da su Haradinaj i Tači "zajedno reaktivirali tim koji će napraviti nacrt statuta Asocijacije (kako je zovu u Prištini)", kao i da će ona biti "u skladu dogovora sa Srbijom". 

Međutim, već u sledećem pasusu navodi se da će proces biti sproveden u skladu sa odlukama kosovskog ustavnog suda i u okvirima svih kosovskih zakona, što nije u skladu sa dogovorenim u Briselskom sporazumu. 

Taj film neće gledati

Odmah je reagovao i šef Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je ocenio da Priština hoće da formira "zajednicu koja bi bila prazna ljuštura". 

"Taj film nećete gledati. Mi hoćemo ZSO koja ce imati suštinsku moć", rekao je Đurić. 

Konačno, oglasila se i Evropska unija, koja je, čini se po prvi put, konkretno u poslednjih nekoliko godina istakla da je ZSO obaveza Prištine. 

Doduše, iako je u medijima protumačeno kao oštro, saopštenje u kom se spominje rok od četiri meseca je napisano u mirnom tonu u kom se "pozdravljaju potezi Prištine", a rok se navodi bez podvlačenja nekakvog ultimatuma. 

Što se Beograda tiče, odmah je izražena sumnja u to da će Priština taj rok ispuniti, ali deluje da je 20. april trenutno na "ledu" i da će se umesto jednostranog formiranja ZSO sada fokus prebaciti na praćenje daljih poteza prištinskih vlasti. 

U nastavku potencijalnog kosovskog raspleta, osim ZSO oči će biti uperene i u Aleksandra Vučića, koji je najavio moguće odlaganje izlaganja svog predloga rešenja, a moguće je da će se više znati za desetak dana kada se završi njegova najavljena "diplomatska ofanziva" i razgovori sa zapadnim partnerima.