Čips od kiselog mleka

- Za kuvanje je potreban dar. Ali i pored talenta, za pripremu jela su neophodni veština, znanje i trud. Gastronomija zahteva poznavanje hemije, fizike, biologije... Kad sve to savladate, dodate malo mašte i eto specijaliteta.

Aleksa ima devetnaest godina, a dok je išao u srednju školu, zanat je krčkao u raznim restoranima.

- Kuhinja je moje omiljeno mesto od malih nogu. Još u vrtiću sam znao da ću se time baviti u životu. Za mene su lonci i tanjiri izvor sreće. Trenutno radim u češkom pabu, ali planiram da jednog dana otvorim svoj restoran - kaže naš sagovornik.

Član je Junior šef kluba, koji je pre dve godine predstavljao Srbiju na Olimpijadi kulinarstva u Nemačkoj. Tada je njegov tim osvojio treće mesto, odnosno bronzu. Veoma je ponosan na svoje uspehe, a uveren je da će ih tek biti i da je ovo samo početak karijere.

- Kada su u detinjstvu vaše igračke šerpe, tiganji, brašno, ulje i kalupi za kolače, onda sledite svoje srce i trudite se da što više naučite. Moje odrastanje je bilo drugačije, bio sam glavni u kujni. Jednostavno, rođen sam za varjaču - priča Aleksa.

Aleksini specijaliteti su čudne mešavine dobro poznatih ukusa i neobičnih sastojaka. On pravi pasulj sa listovima mente i jestive sunđere od kafe! Meso sa roštilja kombinuje sa italijanskom pastom. Nema određeni plan kada se nađe za šporetom.

- Nikada ne razmišljam unapred šta ću spremiti. Pogledam šta ima od namirnica i krenem. U tome je čar. Pustiti mašti na volju. Na policama uvek imamo nešto što može da se iskoristi i to je dovoljno.

Interesuje se za molekularnu gastronomiju, a našim čitaocima je opisao svoj prvi susret s ovom neobičnom naukom.

- Umetnost je sve što ne razumemo, a molekularna kuhinja to i dokazuje. Zamislite da obične sarmice sa listinom i kiselim mlekom izgube svoj standardni oblik i teksturu, a zadrže ukus. Napraviti želatinastu smesu sa ukusom sarme, a od kiselog mleka koji bi se servirao kao prilog stvoriti čips. Zadivljujuće, zar ne? - zaključuje mladi kuvar.