Spomenik keruši Kasandri
- Mnogi misle da je Kasandra bio pas neke plemenite pasmine, a nije. Bilo je obično seosko, ostavljeno tek progledalo kučence koje sam pronašao pored puta i doneo kući, a ime je dobila prema televizijskoj seriji koja je tada bila popularna. Kako je rasla, Kasandra nam je sve više bila draža i na nju smo gledali kao na člana porodice. Bila je pametna, uvek nas je dočekivala i ispraćala kada smo dolazili u Srbiju, ili odlazili u Švedsku gde smo dugo živeli i znala je zajedno sa nama i da se raduje i da tuguje kada su bile takve prilike. Jednostavno, Kasandra je bila obično seosko kuče, ali veoma pametno, koje smo obožavali i koje nam je uzvraćalo tako što je bilo verno i umiljato - priča Momčilo kako je Kasandra ušla u život njihove porodice i tu ostala do kraja života.
Momčilo Ćirić je sa svojom porodicom radni vek proveo u Švedskoj. Godinama je držao restoran u samoj zgradi švedskog parlamenta u Stokholmu gde je imao čast da poslužuje krunisane glave, najznačajnije svetske političare među kojima i libijskog predsednika Gadafija, brojne državne delegacije, sve osim Josipa Broza Tita i Džordža Buša, koji su imali svoje rezidencije.
Kako kaže za "Vesti", nikada nije zaboravio svoje rodno selo gde ga je uvek na kapiji sačekivala Kasandra, koja je ponekad bila i dodatni razlog da bar na kratko dođe u zavičaj.
- Kasandra, to najobičnije seosko kuče, bila nam je kao deo porodice zbog čega sam, kad je pre 19 godina uginula, dao reč da ću joj podići spomenik u znak zahvalnosti za vernost i njenu dobrotu. Obećanje sam ispunio i podigao sam joj pravi spomenik sa slikom, uprkos tome što kamenoresci iz Kamenice bili u čudu i nisu bili baš radi da prihvate posao. Međutim, na kraju je bilo onako kako sam obećao da će biti i Kasandra je prvi pas u Srbiji koji je dobio obeležje za vekove - objašnjava Momčilo koji je u svom naumu imao podršku porodice.
Meštani sela Brđani, među kojima je i Marko Marinković, uglavnom s odobravanjem govore o Momčilovom načinu da se oduži vernom psu. Jer, kako kažu, ima i onih koji ni roditeljima nisu podigli spomenik, a Moma je kao osećajan čovek obeležje podigao vernom psu.
Bombone za đake
- I moji ukućani i ja često posećujemo spomenik u našem dvorištu gde je Kasandra sahranjena, ali nismo jedini. Spomenik obilaze i đaci iz seoske škole i predškolci gde im učiteljice i vaspitačice na najlepši način govore o ljubavi čoveka i psa. Iz tog razloga, stalno kupujem po kilogram-dva bombona, koje ostavljam pored spomenika kako bi se deca poslužila i ubeđen sam da učiteljice i vaspitačice ispravno postupaju jer je ovo primer očigledne nastave koja će mališane podstaći da u životu koji je pred njima postanu bolji ljudi - ističe za "Vesti" Momčilo Moma Ćirić od kojeg se ne odvaja Baltik, pas ljubimac koji je zamenio vernu Kasandru.