Jubilej beogradske mumije: Nesmin 130 godina u Srbiji
Ono što svakako najviše interesuje posetioce jeste ko je zapravo beogradska mumija. Iz hartije pronađene u sarkofagu otkriveno je da je reč o muškarcu po imenu Nasmin (350-300. godine pre nove ere). Bio je pripadnik višeg sloja društva, sveštenik hrama posvećen bogu Minu (bog plodnosti).
Po nalazima, preminuo je oko 50 godine života i to prirodnom smrću. Sarkofag u kome se nalazi vidno je oštećen. Pouzdano se zna da je napravljen od drveta tamariks.
"Vesti" su poželele da otkriju nešto više o ovom neobičnom blagu, pa su se uputile da vide ovu nesvakidašnju postavku.
Kustos Ivana Minić nam je otkrila da je sve počelo 1887. godine kad se ugledni advokat Hadži Pavle Riđički uputio ka Bliskom istoku i Egiptu. Navodi da mu se na gradskoj pijaci grada Luksora rađa ideja i kupuje staroegipatsku mumiju, ali "ne za sebe, nego za srpski narod".
- Po dolasku u Beograd 1888. godine, poklanja je Narodnom muzeju uz reči "da je narod srpski gledi i njome stvarno se pouči o jednom naročitom običaju starih Misiraca. Tih dana bili su redovi kako bi se videlo staroegipatsko čudo koje odoleva vekovima. Po želji darodavca, ulaz je naplaćivan, a novac je bio namenjen sirotištima Srbije.
Lebdeća boginja Nut
Ivana Minić dodaje da Srbija ima još šta da ponudi kao deo tekovine Egipta.
- Srbin Ernest Bramer je na početku dvadesetog veka na aukciji kupio sarkofag koji poklanja Narodnom muzeju. Ovaj kovčeg je dobro očuvan i bogat hijerogligama, pričama iz svakodnevnog života. U centralnom delu nalazi se lebdeća boginja Nut koja je redak primerak u svetskoj zaostavštini.
Ova mumija je dokaz lepote ljudske civilizacije stare hiljade godina. Redak prikaz a ujedno i veličanstven, daje zadatak da je sačuvamo od zaborava, baš kao što je zavetovao i darodavac Riđički
Godinama je bila deo stalne postavke, ali od kustosa Narodnog muzeja saznajemo da je poslednjih godina bila izložena nebrizi i deo depoa. Ivana navodi da beogradska mumija obeležava 130 godina od kako je stigla u Srbiji.
- Beograd je jedan od retkih evropskih gradova koji ima u svojoj baštini ovo arheološko kulturno dobro. Mumija se vraća u stalnu postavku Narodnog muzeja, tačno na Vidovdan!
Na izložbi smo sreli i penzionera Nikolu Žutića, koji dolazi ni manje, ni više nego četvrti put.
- Ja sam fasciniran! Srećan sam što sam u prilici da ovo vidim. Posebno poštovanje imam prema Pavlu Riđičkom koji je osnivač egiptologije kod nas. Ako bude opet, i peti put ću doći - naglašava Žutić.
Vađeni svi organi sem srca
Mumificiranje je stari običaj Misiraca. Egipćani su verovali da se tim činom nadmudruje smrt. Verovali su da će duša nastaviti da diše samo ako se sačuva celo telo. Taj proces bio je dugotrajan, oko 40 dana. Vađeni su svi organi osim srca jer je ono simbol razuma. Telo je umotavano lanenim zavojima i premazivano eteričnim uljima. Danas zato na pojedinim mumijama možemo da vidimo tragove pozlaćenih prstiju. Zlato je simbolično predstavljeno simbol sunca i svetlosti. U kovčege preminulih stavljani su i razni drugi vredni predmeti. U Nasminovom kovčegu su pronađeni imuleti (privesci), skarobeji (privesci u obliku svete bube balegar koji su nosili i faraoni) i figurice. Ovi predmeti su takođe deo stalne postavke