Najveći pomak do prvog mesta na kraju godine ima Agasi. Ne još zadugo.
Kada su stvari jasne kao dan, obično se kaže da je to prosta matematika. I u Đokovićevom primeru račun je jednostavan. Naš as od Vimbldona samo sabira jedan i jedan, a složene računske zavrzlame, koje ume da zaplete sistem bodovanja u tenisu, briga su njegovih suparnika.
Đoković, prostom matematikom, danas ubira plodove iznuđene odluke da prošle godine, posle vimbldonskog suočavanja sa samim sobom, ne igra do kraja sezone. Onda ništa nije osvajao, sada ništa nema da čuva, a staro nepisano pravilo sporta koje se nadvije nad pobednikom jeste da je teže odbraniti nego steći.
Igrački gledano, stvari stoje složenije i od matematike. Dok ponovo protivnici padaju pred njim prosto kao domine, samo naš as i tim oko njega znaju koliko je jednačina povratka na staze trijumfa imala nepoznatih. Danas, ni pola godine pošto su ga neverne Tome još jednom otpisale za nova osvajanja kada je izgubio u četvrtfinalu Rolan Garosa od nama, sveznalicama, malo poznatog Italijana Čekinata, Đoković iza dugačkog računanja najzad stiže do "= 215".
Toliko ga bodova s drugog mesta na svetskoj listi deli od prvoplasiranog Španca Rafaela Nadala. Sada je najmanje važno hoće li to da istopi u pariskom "Bersiju", na poslednjem turniru iz masters serije u sezoni (od 29. oktobra), ili i ranije, ako se opredeli da igra u dvorani u Beču ili u Bazelu, avliji švajcarskog asa Rodžera Federera. I da je španski bik, koga je povreda odvojila od iskušenja u Kini, fizički potpuno spreman, branio bi neodbranjivo.
Pročitajte još:
* ATP: Još samo jedan Novakov korak do prvog mesta
* "Idemooo": Đokovićev "štop-volej" ukras na najlepše poteze u Šangaju (VIDEO)
* Teniski Marko Polo: Ode u Kinu - donese trofej i tako jedanaest puta
Đoković je opet kralj Tura i tu nema zbora čak i u viđenju njegovih najvećih rivala. Šta drugo i misliti o suparniku koji je u nadiranju posle Rolan Garosa izgubio samo dva puta u 33 meča, koji je u finalu u Šangaju postigao 18. pobedu uzastopno, koji osvaja 47 gemova jedan za drugim na svoj servis...
Đoković je u drugom delu sezone, potpuno drukčijem od prvog, postigao da se u puni zaborav potisnu njegovi porazi na prva dva turnira iz masters serije protiv tamo nekog Japanca Tara (Inidjan Vels) i Francuza Pera (Majami). Godinu je počeo kao 12. na listi, a na parisku šljaku je došao kao 22. To je bio njegov najlošiji plasman posle 2. oktobra 2006.
Kad se vrati na prvo mesto, koje je prepustio Britancu Endiju Mareju 7. novembra 2016, posle 122. nedelje uzastopno na vrhu, biće to nezabeleženo postignuće od kada je pre 45 godina ustanovljeno rangiranje u sistemu Udruženja teniskih profesionalaca (ATP). Najveći pomak na čelo u jednoj godini da bi je i završio na vrhu ostvario je proslavljeni američki teniser Andre Agasi 1999, u sezoni u kojoj je osvajanjem Rolan Garosa postao peti u istoriji koji je podigao sva četiri najvrednija trofeja "belog sporta" (iza njega to je pošlo za rukom i Federeru, Nadalu i Đokoviću).
Agasi, koji je donedavno sarađivao s našim asom, počeo je tu godinu kao šestoplasirani. U Pariz je stigao kao 14, a onda je krenuo uspon. Titula i na Ju-Es openu obezbedila mu je da godinu završi na prvom mestu.
Đokovićevo uzdizanje počelo je povratkom na vimbldonski tron, što mu je bio i prvenac u sezoni. Jedinstven će biti jer nema tenisera koji je godinu završio kao najbolji a da nije uzeo bar jedan trofej do iskušenja u Sveengleskom klubu. Amerikanac Džon Mekinro, koji je prvi bio na kraju četiri godine uzastopno (1981-84), 1982. je i izgubio vrh i vratio se na njega, a do Vimbldona je trijumfovao samo u Filadelfiji, što mu je bio prvi izazov u sezoni.
