Italijan očaran slovenskom dušom: Izgubio druga, zavoleo Srbiju
- Prvi put sam čuo za Srbe u petom razredu osnovne škole, 1994. godine, kad su u moju školu došli novi učenici, brat i sestra, Miloš i Marina iz Leskovca. Sećam se da su bili uplašeni i da nisu znali da govore italijanski jezik. Pamtim taj njihov prvi susret sa školom. Vremenom sam, igrajući fudbal, sreo Sašu Marjanovića i tako malo pomalo, počeo sam da upoznajem Srbe - kazuje nam Luka.
Kaže da mu je baš prijalo njihovo društvo. Kasnije kad je osnovao bend, gitarista je bio Srbin, Boris Pajić, koji je nažalost, tragično nastradao.
- Beskrajna tuga za drugom me je prvi put odvela u Srbiju, u Dobru, kod Golupca, na njegov grob. Bilo je to 2010. godine. Upoznao sam direktno zemlju i narod sa kojim sam bio u kontaktu preko prijatelja u Italiji. Taj susret je premašio, u najlepšem smislu, sva moja očekivanja. Bio sam ushićen svime što sam video. Tako su moja ljubav i poštovanje prema ovoj zemlji uzeli zalet i rasli sve više i više.
Svojim najvećim, metaforičkim dugom prema Srbiji smatra diplomski rad posvećen našoj zemlji i narodu:
- Želim da što više Italijana upozna Srbiju i njen narod, koji je godinama verbalno bio zlostavljan od politike i političara. O njemu se bezrazložno ružno i nekorektno govorilo u sredstvima javnog informisanja. Počeo sam da učim privatno srpski jezik i odlazio na časove kod profesorke Rade Rajić Ristić.
Prošlog leta, 2018. godine stavio sam u funkciju moje znanje srpskog jezika i otišao sa prijateljima, dvojicom Italijana u obilazak Srbije. Videli smo Požarevac, Kučevo, Golubac, Petrovac, Ždrelo, Majdanpek, Donji Milanovac, a potom otišli na jug Srbije, obišli smo Leskovac i njegovu okolinu.
Ovog leta opet će doći u Srbiju.
- Povešću sve moje prijatelje da upoznaju Srbiju i srpski narod u pravoj veličini i svetlu, bez predrasuda i mentalnih barijera, jer to Srbija i Srbi zaslužuju, zbog gostoprimstva, dostojanstva i skromnosti. Prava Srbija je takva, a ne kakvu je tendenciozno prikazuju strani mediji. Iskrivljenu sliku o Srbiji treba ispraviti i rehabilitovati, to će biti moja misija i najveći cilj.
Neukrotivi Dunav
- Oduševljen sam netaknutim lepotama Srbije. Ova zemlja ima prirodne resurse, bogatstva, pored bogate kulturne baštine. Dunav me je posebno fascinirao, tako moćan i neukrotiv ostavio me je bez daha, impresionirao me je, iako sam ga već video 2010. godine prilikom prve posete Srbiji - priča Luka Krako.
Spona sa Vidovdanom
Pre dve godine stupio je u kontakt sa srpskim udruženjem Vidovdan iz Vićence.
- Počeo sam redovno da posećujem njihove manifestacije. Čak smo moja devojka Valentina dal Grande i ja počeli i da učestvujemo u programu udruženja na njihovim priredbama.